Robi Lakatos uspesni madzarski violinista, na izvanredan nacin prikazuje spoj klasicne muzike sa dodacima dzeza i izvornog melosa. Ovaj sjajni kompozitor i muzicki improvizator uspeo je da na najlepsi moguci nacin ukombinuje razne pravce u muzici i njih plasira kao svoj jedinstveni stil. Rodzen 1965. godine kao potomak legendarnog romskog muzičara Janosa Biharija , Lakatos je od malena pokazivao svoj talenat i ljubav prema ovom istrumentu. 1984. godine osvaja prvu nagradu na festivalu klasicne violine na Konzervatorijumu “Béla Bartók” u Budimpesti odakle pocinje da prozima autohtonu klasicnu muziku notama madzarskog idioma.
Karijera koja ide uzlaznom putanjom ovog muzicara vodi na puteve slave i uspeha. Lakatos ,u periodu izmedzu 1986. i 1996. sa svojim asamblom odusevljava briselsku publiku u muzickoj kuci “Les Ateliers de la Grande Ille”, saradzuje sa ruskim violinistom Vadimom Repinom (Vadim Viktorovich Repin) i francuskim džez violinistom Stefanom Grapelijem (Stéphane Grappelli). Rad mađarskog virtouza odusevljava i americkog violinistu ser Jehudija Menjuhina (Yehudi Menuhin) koji sve cesce dolazi na koncerte ovog “Dzavoljeg violiniste”, kako su imali obicaj da ga zovu.
Nastupajući u mnogim salama i koncertnim dvoranama sirom sveta , Robi Lakatos svojom muzikom prikazuje lepotu i slobodu naroda iz koga je ponikao. Idilicne note rasute po Zicama ovog autenticnog muzicara i pre svega umetnika, prikazuju jednu novu dimenziju klasicne muzike, bas onu u kojoj su uzivali i poznati klasici Franc List (Ferenc Liszt) i Johan Brams (Johannes Brahms). Lakatos je u svojim delima zasigurno pronasao formulu srece j koju neumitno prikazuje svojim radom i melodijom. Spajajuci narode muzikom i prezentujui muzicki univerzum koji moze da se kombinuje na milion nacina, ovaj izvanredni violinista pokazao je i u srpskoj tradicionalnoj pesmi “Niska Banja, topla voda ” koja na magicni nacin predstvalja duh slobode i slusaoce navodi na lepu razdraganu misao.
